Pocetak
Nemam pojma.Ne znam da li zelim da neko ovo procita, znam da nikom nista ovo nece znaciti.
Buduci da nemam kome da ispricam sve sto mi lezi na srcu, a Ti si daleko,naterao sam sebe da ipak krnem sa pisanjem.
Sve sto zelim da kazem , ovde ili bilo gde je da Te volim ,Bebo.Jos uvek se nadam da cu nekad moci da ti pridjem,negde,i da ti to kazem.Da ti kazem da bi znala.Ti si jedina zena u mom zivotu,jedina osoba koja mi nesto znaci i koju volim.Kako da dodjem ponovo do tebe,da budemo sami , da osetim da psotojimo samo ja i Ti?Priznajem da sam vec star, i da kako vreme prolazi, cak i ja shvatam i polako se mirim sa time da je to to.Da je kasno za sve drugo, da popravnog nema,da nema vise vremena za trazenje i nadanje.
Nedostajes mi, o kako mi nedostajes.Nisam verovao da ce to biti toliko tesko jednog dana.Kada si mlad, i tvrdoglav ides glavom kroz zid.Mislis da ces zauvek imati snage da kompenzujes bolove i samocu.Da ces uvek moci da gutas sve cime te zivot gadja i pogodi.Nemam vise tu energiju da se na meni ne vide tragovi pogodaka.Mozda se i ne vide,dugo sam vezbao, ali kao slika dorijana greja i moje srce pocinje da oseca te rane i govori mi da borbe vise ne moze da bude.Da cu ipak morati da odustanem, da priznam da necu moci.
Kapiram sada , da covek ne moze da koraca kroz zivot zauvek sam.Da sve sto zivot donosi, samo dvoje mogu da podnesu.Ja sam mislio da cu moci sam.Ne kukam ja, niko me nikada nije cuo da kukam.Cutim i trpim u tisini, u samoci.Kao pregazeni pas.I ne treba mi sazaljenje.Kao i za sve drugo, i za sazaljenje je kasno.Svakoga dana,shvatam sve vise, da je kasno za nadanje.Volim te, a to necu nikada vise moci da ti kazem.Jer si me sutnula iz svog zivota onda kada vise nisam imao ni mogao.Kad mi prijatelj i ljubav najvise trebala u zivotu.Samo malo strpljenja,malo vremena ,malo razumevanja da sve sto se dogadjalo nisam bio ja.Uvek sam ti bio veran,nikada te ne bih ostavio da se boris sama sa svojim problemima.Nikada te nisam prevario.Ali ti imas sada svoju porodicu,i ljubav i muza.Ja nemam nista.Kad nema nade , tesko je boriti se napamet.
Pa ipak, bez obzira sto mi ne dozvolajvas da ti pridjem, da ti samo kazem zdravo,da te pogledam u tvoje zelene ,najlepse oci na planeti ja te volim i jos Ti se nadam.Da ces opet u zagrljaj meni jednom doci.Tvoj zagrljaj mi znaci vise od svega na svetu,tvoje oci volim najvise na svetu.Tebe volim najvise na svetu.Kad bih mogao da ti pridjem ,da sednem preko puta tebe,satima bih gledao u tvoja dva zelena oka i ne bih morao da progovorim nista.Sve sto imam da ti kazem bilo bi u tom pogledu.
Volim te, nema drugog.ne mogu nista da preduzmem osim da stojim ,gledam zivot koji ürolazi i nadam se da ce ipak zivot jednom ponovo da nam ukrsti puteve.Ja te ne krivim nizasta.Ti imas svoj zivot ,ti volis nekog kao sto ja volim tebe.Samo bih voleo da mozes neki minut svog zivota da posvetis meni da me saslusas, da me pustis da te gledam i da se divim tvojoj lepoti.Tih nekoliko minuta nisu puno, za onu srecu koju meni donose.Jednom davno su me pitali"sta ces ako te Ivana ostavi?", ja sam rekao nNista.Sta moze da se ucini kada ti ljubav odlazi,kad ati okrece ledja.Sta moze da se kaze,pita,uradi.Osim da se stegnu zubi i zadrze suze.Ja ne mogu da volim sto puta u zivotu, ne mogu da nadjem zamenu za tebe.Uvek bih znao da je ona samo tvoja zamena i nista vise.Necu da izmisljam, trebalo bi da prihvatim sta mi se nudi, ali ne mogu.Ne mogu da se pravim da je sve u redu.Meni je tvoja ljubav sve, i ne mogu da Ti nadjem zamenu.Uvek cu te voleti.
Bas mi ne ide nista u zivotu.Mnogi bi davno odustali i sve ovo bacili niz reku, ali ja se kao i dalje borim.Sve manje nade.
Kako bi bilo divno divno drzati te za ruku i biti pored tebe.Uzivati u svakom tvom osmehu.Koliko te volim i zelim,koliko samo ceznem za tobom.Mala uteha mi je muzika , slusam stare pesme o ljubavi.One koje su se nekada pevale i koje znaju da te pogode pravo u srce.Nanose bol, ali su mi jedino drustvo jer nemam bas nikoga da podelim tugu.Pronaci cu te ponovo, videcu te uskoro.Spremam se za taj dan,jer ne mogu jos dugo da trpim samocu i bol.Zelim da te vidim,da bar imam neku tvoju sliku ili da mogu da te nadjem makar negde na internetu i da sa strane gledam kako zivis.Ne znam da li bi mi bilo lakse,ali bar bih bio nekako blizu tebe.
Shvatio sam, da vise nista necu moci da promenim.Sada mogu samo dagledam kako zivot otice i odnosi s sobom sve sto mi je srcu i dusi drago.Svemu je kraj.Ja cu se boriti, uzalud, jer ne znam drugacije.Ali znam da sam izgubio.Znam da su mi naneli nepravdu, dasu mi uzeli sve, ali od svega me jedino boli sto si ti otisla i ne mogu da te vratim.Nisam se nikada mirio sa time da postoje nemoguce stvari, ali sada kada sam star shvatio sam da ne mogu da vratim zenu koju volim.Ali ja cu te pronaci ponovo,suocicu se poslednji put sa zivotom i sa svima da pokusam jos jednom da te vratim.Jer te volim, drugo nemam i ne mogu.Ucinicu i vise od moguceg da pokusam da te vratim.Ako ne uspem, bar cu znati da sam ponovo pokusao.Videcemo jednog dana ko te voli najvise na svetu.
